Razgolićeni grad - Kosančićev venac
8.5 هزار بار بازدید -
9 سال پیش
-
Razgolićeni grad - Kosančićev venacSerijal
Razgolićeni grad - Kosančićev venac
Serijal Razgolićeni grad zabeležio je urbanu, kulturološku, arhitektonsku i civilizacijsku degradaciju Beograda krajem 20. veka.
Treća epizoda posvećena je Kosančićevom vencu i Varoš kapiji, autentičnom beogradskom ambijentu koji je u vreme snimanja serijala još odolevao novokomponovanim urbanistima. Sa svojim rascvalim fasadama i bezbrojnim nanosima boja, Kosančićev venac je vidljivi izraz paklene istorije urbanih pregnuća ovog grada.
Drama Beograda koji je svoju istoriju neprestano morao nanovo da započinje, najbolnije se opaža na Kosančićevom vencu, gde ograđeni rasklimatanom tarabom počivaju ostaci Narodne biblioteke, spaljene 6. aprila 1941, i duboko pod njima, ostaci rimskog Singidunuma.
Pomalo zastrašujući kontekst emisiji je dao podatak o tome kako su koju godinu pre snimanja bili aktuelni planovi o izgradnji hotela Hajat na padini koja se od Kosančićevog venca spušta ka Savi, a u trenutku snimanja, dok je Hajat ipak baš u to vreme građen na Novom Beogradu, bila je aktuelna ideja da se na temeljima Narodne biblioteke, betonirajući prethodno njene ostatke kao i ostatke Singidunuma, sagradi, od betona i stakla, informatički centar Narodne biblioteke?! Od informatičkog centra nije daleko do tržnog centra, a od ovog do - buvlje pijace ili otpada, reći će narator nagnut nad iskopine Kosančićevog venca.
U emisiji govori Gordana Tomašević, arheolog, koja je tada imala atelje na Kosančićevom vencu i svoj život i rad posvetila očuvanju te ambijentalne celine. Pred kamerom RTS-a prisetila se, između ostalog, kako je 1987, pri rekonstrukciji Knez Mihailove, naišla, u dubini zemlje, na blistavi beli zid od kamena tako precizno klesanog da “ni žilet ne bi mogao da se uvuče u fuge”. Radnici koje je tada pitala zašto zatrpavaju takav zid, odgovorili su joj da im je “tako naređeno”…
Na samom kraju emisije, silazeći niz krive, okrunjene uske betonske stepenice ka obali Save, narator poručuje kako bi tu možda bilo mesta jednom širokom, belom kamenom stepeništu koje bi vodilo Beograd do Save. Ta rečenica, u kontekstu trenutnih (godina 2015.) urbanističkih previranja nazvanih “Beograd na vodi”, zadobija na aktuelnosti…
Scenarist, narator i urednik: Bojan Bosiljčić
Snimatelj: Vasko Vasović
Reditelj: Milica Trnavac Kaluđerović
Premijerno emitovano 30. aprila 1997.
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
Serijal Razgolićeni grad zabeležio je urbanu, kulturološku, arhitektonsku i civilizacijsku degradaciju Beograda krajem 20. veka.
Treća epizoda posvećena je Kosančićevom vencu i Varoš kapiji, autentičnom beogradskom ambijentu koji je u vreme snimanja serijala još odolevao novokomponovanim urbanistima. Sa svojim rascvalim fasadama i bezbrojnim nanosima boja, Kosančićev venac je vidljivi izraz paklene istorije urbanih pregnuća ovog grada.
Drama Beograda koji je svoju istoriju neprestano morao nanovo da započinje, najbolnije se opaža na Kosančićevom vencu, gde ograđeni rasklimatanom tarabom počivaju ostaci Narodne biblioteke, spaljene 6. aprila 1941, i duboko pod njima, ostaci rimskog Singidunuma.
Pomalo zastrašujući kontekst emisiji je dao podatak o tome kako su koju godinu pre snimanja bili aktuelni planovi o izgradnji hotela Hajat na padini koja se od Kosančićevog venca spušta ka Savi, a u trenutku snimanja, dok je Hajat ipak baš u to vreme građen na Novom Beogradu, bila je aktuelna ideja da se na temeljima Narodne biblioteke, betonirajući prethodno njene ostatke kao i ostatke Singidunuma, sagradi, od betona i stakla, informatički centar Narodne biblioteke?! Od informatičkog centra nije daleko do tržnog centra, a od ovog do - buvlje pijace ili otpada, reći će narator nagnut nad iskopine Kosančićevog venca.
U emisiji govori Gordana Tomašević, arheolog, koja je tada imala atelje na Kosančićevom vencu i svoj život i rad posvetila očuvanju te ambijentalne celine. Pred kamerom RTS-a prisetila se, između ostalog, kako je 1987, pri rekonstrukciji Knez Mihailove, naišla, u dubini zemlje, na blistavi beli zid od kamena tako precizno klesanog da “ni žilet ne bi mogao da se uvuče u fuge”. Radnici koje je tada pitala zašto zatrpavaju takav zid, odgovorili su joj da im je “tako naređeno”…
Na samom kraju emisije, silazeći niz krive, okrunjene uske betonske stepenice ka obali Save, narator poručuje kako bi tu možda bilo mesta jednom širokom, belom kamenom stepeništu koje bi vodilo Beograd do Save. Ta rečenica, u kontekstu trenutnih (godina 2015.) urbanističkih previranja nazvanih “Beograd na vodi”, zadobija na aktuelnosti…
Scenarist, narator i urednik: Bojan Bosiljčić
Snimatelj: Vasko Vasović
Reditelj: Milica Trnavac Kaluđerović
Premijerno emitovano 30. aprila 1997.
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!
9 سال پیش
در تاریخ 1394/09/06 منتشر شده
است.
8,583
بـار بازدید شده