Марко Краљевић - јунак и задужбинар
7.8 هزار بار بازدید -
پارسال
-
#твхрам
#твхрам #спц #црквенауметност #маркокраљевић #мрњавчевићи #краљмарко #краљсрбије #прилеп #марковманастир
Име Марка Краљевића данас је познато широм свих Балканских земаља. Он представља симбол усмене народне културе Срба, јужнословенских и балканских народа. Ипак, Марко Краљевић није само епска и митска личност, већ је реч о српском краљу Марку. Рођен је око 1335. године у породици Мрњавчевића, у држави краља и цара Душана. Ова породица је у том периоду, била једна од најугледнијих великашких породица. После смрти цара Душана, Марков отац Вукашин је постао савладар Душановог сина Уроша Немањића, а Марко је добио титулу младог краља, односно титулу која је означавала будућег владара. После Вукашинове смрти 1371. године, Марко је постао савладар цара Уроша, а убрзо затим после Урошеве смрти, он добија титулу краља, што је у то време била највиша титула у Србији. Међутим, Марко је владао малом облашћу са центром у Прилепу, јер његову титулу више нико није признавао, ипак, он је ову титулу носио 24 године, све до своје смрти.
Без видљивијег застоја Мрњавчевићи су наставили с градњом храмова и неговањем уметности, поучени примером Немањића. Око њиховог двора били су окупљени вешти сликари и способни преписивачи. Иза Краљевића Марка и чланова његове породице, до данас је остало сачувано неколико храмова и дела примењене уметности, а породица Мрњавчевић се тако уписала на листове књиге великих српских задужбинара.
Читав низ књижевних историчара и других научника покушао је да проникне у узроке и разлоге настајања легенде о Марку и ширења његовог култа, покушавајући да их повеже са историјским околностима, физичким и карактерним особинама и разним другим утицајима. До данас су нам остала сачувана два портрета Краљевића Марка насликана још за његвог живота, један на Цркви Светих Арханђела у Прилепу, а други на Цркви Светог Димитрија у Сушици код Скопља, а његов лик и дело били су вековима инспирација бројним ствараоцима, јер је легенда о овом јунаку, чувеном српском краљу, подједнако жива и дан данас.
Аутор емисије: Сњежана Орловић
Монтажа: Марија Миланов
Текст читали: Драгана Кауцки и Сава Самарџић
Инстаграм: Instagram: arhiepiskopijatv
Фејсбук: https://www.facebook.com/profile.php?...
Сајт: https://www.tvhram.rs/
#televizijahram #tvhram #твхрам #spc #спц
Име Марка Краљевића данас је познато широм свих Балканских земаља. Он представља симбол усмене народне културе Срба, јужнословенских и балканских народа. Ипак, Марко Краљевић није само епска и митска личност, већ је реч о српском краљу Марку. Рођен је око 1335. године у породици Мрњавчевића, у држави краља и цара Душана. Ова породица је у том периоду, била једна од најугледнијих великашких породица. После смрти цара Душана, Марков отац Вукашин је постао савладар Душановог сина Уроша Немањића, а Марко је добио титулу младог краља, односно титулу која је означавала будућег владара. После Вукашинове смрти 1371. године, Марко је постао савладар цара Уроша, а убрзо затим после Урошеве смрти, он добија титулу краља, што је у то време била највиша титула у Србији. Међутим, Марко је владао малом облашћу са центром у Прилепу, јер његову титулу више нико није признавао, ипак, он је ову титулу носио 24 године, све до своје смрти.
Без видљивијег застоја Мрњавчевићи су наставили с градњом храмова и неговањем уметности, поучени примером Немањића. Око њиховог двора били су окупљени вешти сликари и способни преписивачи. Иза Краљевића Марка и чланова његове породице, до данас је остало сачувано неколико храмова и дела примењене уметности, а породица Мрњавчевић се тако уписала на листове књиге великих српских задужбинара.
Читав низ књижевних историчара и других научника покушао је да проникне у узроке и разлоге настајања легенде о Марку и ширења његовог култа, покушавајући да их повеже са историјским околностима, физичким и карактерним особинама и разним другим утицајима. До данас су нам остала сачувана два портрета Краљевића Марка насликана још за његвог живота, један на Цркви Светих Арханђела у Прилепу, а други на Цркви Светог Димитрија у Сушици код Скопља, а његов лик и дело били су вековима инспирација бројним ствараоцима, јер је легенда о овом јунаку, чувеном српском краљу, подједнако жива и дан данас.
Аутор емисије: Сњежана Орловић
Монтажа: Марија Миланов
Текст читали: Драгана Кауцки и Сава Самарџић
Инстаграм: Instagram: arhiepiskopijatv
Фејсбук: https://www.facebook.com/profile.php?...
Сајт: https://www.tvhram.rs/
#televizijahram #tvhram #твхрам #spc #спц
پارسال
در تاریخ 1402/03/29 منتشر شده
است.
7,808
بـار بازدید شده