MEDIJI U SRBIJI: HRONIKA PROPADANJA (pregled druge epizode)
4 هزار بار بازدید -
12 سال پیش
-
SLOBODA SE PIŠE BEZ NUoči
SLOBODA SE PIŠE BEZ N
Uoči rata, medijska propaganda je, već dovoljno loše stvari, dodatno pogoršavala. U Srbiji, baš kao i u Sloveniji i Hrvatskoj, mediji sve više odvlače pažnju od stvarnih strukturnih problema i umesto toga, usmeravaju na sukob projektujući krivicu van zajednice. Javnost je sve vreme držana u stanju mentalne adolescencije: nijedna informacija nije stizala do javnosti bez komentara ili tumačenja.
Opozicione stranke nemaju ravnopravan pristup elektronskim medijima, prvim i najvažnijim polugama i izvorima moći Slobodana Miloševića. Sve se menja osnivanjem NTV Studio B uoči prvih demokratskih izbora 1990. Relativni uspeh opozicije u Beogradu tim izborima, uglavnom je pripisivan dometu Studija B. I zbog toga, a najviše zbog profesionalnosti i pouzdanosti, ugled i uticaj ove stanica rastao je iz dana u dan. To im se obilo u glavu svega tri meseca kasnije - 9. marta1991. godine kad su u Studio B najpre upali specijalci MUP-a Srbije.
Veliki protestni miting 9. marta, upriličen zbog nezadovoljstva opozicije tretiranjem na programima RTV Beograd, rezultirao je pogibijom jednog demonstranta i jednog milicionera, tenkovima na ulicama Beograda, velikom materijalnom štetom i smenama Dušana Mitevića, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca, Sergeja Šestakova i Slavka Budihne, rukovodećih ljudi TV Bastilje.
Drzavni mediji demonstrante etiketiraju kao "snage haosa i bezumlja". Prednjači, kao i uvek, RTV Beograd, a nisu posustajali ni štampani mediji: Politika, Politika Ekspres, a zatim i Večernje Novosti. Na drugoj strani, bez zazora je govoreno na talasima Studija B i Radija B 92, sve dok nisu -- zabranjeni. Taj deveti mart i za ova dva lokalna programa označiće prekretnicu: to je i datum njihove vrhunske afirmacije.
I Borba, uz Tanjug - jedini jugoslovenski medij koji je tada funkcionisao na tlu Srbije, profesionalno je "pokrila" devetomartovska dešavanja. Posle ostavke Staše Marinkovića, za novog prvog čoveka ovog dnevnika, između Manojla Vukotića i Slavka Ćuruvije, novinari su se opredelili za prvog. Zahvaljujući svojim vezama u vrhu vlasti Slavko Ćuruvija smenjuje Manju Vukotića i postaje novi glavni urednik. Nedugo zatim, Savezna vlada u Borbu šalje ekipu, prevođenu Dragutinom Brčinom, da preuzme redakciju. Redakcija i kolegijum odbijaju saradnju sa komesarom Brčinom, a u ponedeljak su čitaocima Borbe ponudjena dva paralelna izdanja. Novinari koji su isteramni iz svojih prostorija pokreću Našu Borbu.
Na konferenciji za {tampu, Vojislav Šešelj, vođa radikala, javno čita crnu listu sa imenima nepoželjnih novinara na RTV Beograd, a nekoliko meseci kasnije, gostujući u TV Dnevniku to čini i Goran Perčević, mladi rukovodilac SPS-a. Nekoliko meseci kasnije, početkom januara 1993. godine, samo tri nedelje posle republičkih izbora, na portirnici televizije u Takovskoj osvanuo je spisak zaposlenih koji se, kako je navedeno, kao "tehnološki višak", nastao zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema SR Jugoslaviji, upućuju na prinudni odmor. Ukazom tadašnjeg direktora Milorada Vučelića, u jednom danu sa RTS-a odlazi više od 1.100 zaposlenih. "Metla" prinudnih odmora imala je posla i na novosadskoj Televiziji. Najpre nisu svima podeljene markice za prevoz, a onda je jednog dana osvanuo spisak od 72 imena kojima su kasnije uručena rešenja.
Uoči rata, medijska propaganda je, već dovoljno loše stvari, dodatno pogoršavala. U Srbiji, baš kao i u Sloveniji i Hrvatskoj, mediji sve više odvlače pažnju od stvarnih strukturnih problema i umesto toga, usmeravaju na sukob projektujući krivicu van zajednice. Javnost je sve vreme držana u stanju mentalne adolescencije: nijedna informacija nije stizala do javnosti bez komentara ili tumačenja.
Opozicione stranke nemaju ravnopravan pristup elektronskim medijima, prvim i najvažnijim polugama i izvorima moći Slobodana Miloševića. Sve se menja osnivanjem NTV Studio B uoči prvih demokratskih izbora 1990. Relativni uspeh opozicije u Beogradu tim izborima, uglavnom je pripisivan dometu Studija B. I zbog toga, a najviše zbog profesionalnosti i pouzdanosti, ugled i uticaj ove stanica rastao je iz dana u dan. To im se obilo u glavu svega tri meseca kasnije - 9. marta1991. godine kad su u Studio B najpre upali specijalci MUP-a Srbije.
Veliki protestni miting 9. marta, upriličen zbog nezadovoljstva opozicije tretiranjem na programima RTV Beograd, rezultirao je pogibijom jednog demonstranta i jednog milicionera, tenkovima na ulicama Beograda, velikom materijalnom štetom i smenama Dušana Mitevića, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca, Sergeja Šestakova i Slavka Budihne, rukovodećih ljudi TV Bastilje.
Drzavni mediji demonstrante etiketiraju kao "snage haosa i bezumlja". Prednjači, kao i uvek, RTV Beograd, a nisu posustajali ni štampani mediji: Politika, Politika Ekspres, a zatim i Večernje Novosti. Na drugoj strani, bez zazora je govoreno na talasima Studija B i Radija B 92, sve dok nisu -- zabranjeni. Taj deveti mart i za ova dva lokalna programa označiće prekretnicu: to je i datum njihove vrhunske afirmacije.
I Borba, uz Tanjug - jedini jugoslovenski medij koji je tada funkcionisao na tlu Srbije, profesionalno je "pokrila" devetomartovska dešavanja. Posle ostavke Staše Marinkovića, za novog prvog čoveka ovog dnevnika, između Manojla Vukotića i Slavka Ćuruvije, novinari su se opredelili za prvog. Zahvaljujući svojim vezama u vrhu vlasti Slavko Ćuruvija smenjuje Manju Vukotića i postaje novi glavni urednik. Nedugo zatim, Savezna vlada u Borbu šalje ekipu, prevođenu Dragutinom Brčinom, da preuzme redakciju. Redakcija i kolegijum odbijaju saradnju sa komesarom Brčinom, a u ponedeljak su čitaocima Borbe ponudjena dva paralelna izdanja. Novinari koji su isteramni iz svojih prostorija pokreću Našu Borbu.
Na konferenciji za {tampu, Vojislav Šešelj, vođa radikala, javno čita crnu listu sa imenima nepoželjnih novinara na RTV Beograd, a nekoliko meseci kasnije, gostujući u TV Dnevniku to čini i Goran Perčević, mladi rukovodilac SPS-a. Nekoliko meseci kasnije, početkom januara 1993. godine, samo tri nedelje posle republičkih izbora, na portirnici televizije u Takovskoj osvanuo je spisak zaposlenih koji se, kako je navedeno, kao "tehnološki višak", nastao zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prema SR Jugoslaviji, upućuju na prinudni odmor. Ukazom tadašnjeg direktora Milorada Vučelića, u jednom danu sa RTS-a odlazi više od 1.100 zaposlenih. "Metla" prinudnih odmora imala je posla i na novosadskoj Televiziji. Najpre nisu svima podeljene markice za prevoz, a onda je jednog dana osvanuo spisak od 72 imena kojima su kasnije uručena rešenja.
12 سال پیش
در تاریخ 1391/03/10 منتشر شده
است.
4,020
بـار بازدید شده